Сито против брадавица

Сећам се и ја. Мајка ме пробудила у зору, тачније пре но што се сунце испод куће помолило, па су баба и она принеле сито до мога лица. Мајка каже да ми је лице било пуно ситних брадавица (тога се, на сву срећу, не сећам визуелно; пу-пу, зло да ме у таквом стању пубертет  затекао). Стога ми кроз сито пропустише воду, вероватно говорећи нешто као (мајка се не сећа него ја сама мислим о везама између елемената који су учествовали у том "естетском" захвату): колико се вода заржала у ситу, толико и брадавице на лицу! Истина, не знам којим чудом, али брадавице су, кажу, за три дана нестале.
Сад ми се једна баш укоренила на домалом прсту десне руке и не попушта ни пред смоквиним млеком. Могла бих мајку да замолим да опет са ситом интервенише (дављеник се и за сламку хвата, а некмоли сито: не може да шкоди, а можда помогне). У зору неће морати да ме буди, јер често дотле још и не легнем. Мало ме кроз сито прсне водицом, промрмља: колико вода у ситу, толико брадавице на... И брадавице зачас ко бујицом однесене! Но се бојим да ми како, не дај боже, вода на груди не капне... Може гадна да испадне та имитативна магија.