Игњату беше већ готово два месеца кад му је први пут уочена "деформација". У сестриној спаваћој соби полегла сам га на кревет, задигла му ноге да извучем мокру и поставим другу пелену, кад... Шта је ово?! До "јуче" је све било у реду. Одмах сам позвала сестру да констатује "квар" и, по могућству, да ми објасни како је до њега дошло. Колико јуче то мало чудо међ Игњатовим ногама стајало је право ко стрела. А сад се врхом извило устрану, напрасно скренуло удесно. Куку, сестро, шта нас ово снађе? Ко му је то искривио? И сестра се нашла у чуду. Можда смо му тако незгодно упаковали пишу у пелене, па се преобликовала под притиском? Надасмо се да је то случајно и пролазно.
Али наредних дана, ни до данас, ситуација се није трајно променила (мали као да је збуњен, не зна којем ће се приволети царству: држ' десно, држ' право; једино улево никад не скреће). Иако сви говоре да је то нормално (не сумњамо, али не мора баш он да потврђује то), ми очекујемо да се све врати на старо, али ствар се не поправља. Ти си му нешто покварила, не једном ме оптужила сестра. Молим?! Јесте, ти си га пресвлачила (па јесам, кад си ти своју обавезу пребацила на моја плећа); шта си му урадила? Питала сам га: где (је) прозор (ко што сви вазда смарају бебе питајући где куца, где маца, где мама... где паметна г'авица - то ми је омиљено), одбрусих (кад ми је дозлогрдила). /А дечко начуо да није пристојно показивати прстом./ Сестра на то прсну у смех.
Али наредних дана, ни до данас, ситуација се није трајно променила (мали као да је збуњен, не зна којем ће се приволети царству: држ' десно, држ' право; једино улево никад не скреће). Иако сви говоре да је то нормално (не сумњамо, али не мора баш он да потврђује то), ми очекујемо да се све врати на старо, али ствар се не поправља. Ти си му нешто покварила, не једном ме оптужила сестра. Молим?! Јесте, ти си га пресвлачила (па јесам, кад си ти своју обавезу пребацила на моја плећа); шта си му урадила? Питала сам га: где (је) прозор (ко што сви вазда смарају бебе питајући где куца, где маца, где мама... где паметна г'авица - то ми је омиљено), одбрусих (кад ми је дозлогрдила). /А дечко начуо да није пристојно показивати прстом./ Сестра на то прсну у смех.
Питали су и лекарку, врсног педијатра. И она, како сам и мислила (па свашта читам на интернету), рекла да је то нормално. Да, чула сам (сто села - сто адета; сто палчева, сто ...): неки прави, неки криви. И да је нормално, верујем. Али што у нашој фамилији?! И нико не каже хоће ли му то проћи или не, то ме занима. Није проблем што је криво, већ ако је трајно.
Пре неки дан кад Игњата расповисмо и овај једва дочека да дигне ноге
увис, видех да му је полни органчић (не могу да смислим неко ваљано име, а да то не буде пиша... или неки још смешнији израз) и даље усмерен како не треба. Опет хвата
кривину, упитах сестру, а она се исцери. И потом, досетивши се како да ману преобрати у предност, рече мужевљевом братићу: да видиш како је паметан: где Фића, где Фића? Покрије га пеленом преко препона, па нагло пелену стргне, а бебац уперио к...ажипрстом у брата. И тако неколико пута, да цркнемо од смеха.
Па шта, и мени је, признаде овај мали. Шта, значи то је наследно, зграну се сестра (канда би било умесно, пре но што решите да зачнете, све сроднике постројити на систематском прегледу: скидање до голе коже, па да видимо генетске предиспозиције и скретнице)? Ах, грдна наслеђа (и не мора од оца да остане сину)!
Па шта, и мени је, признаде овај мали. Шта, значи то је наследно, зграну се сестра (канда би било умесно, пре но што решите да зачнете, све сроднике постројити на систематском прегледу: скидање до голе коже, па да видимо генетске предиспозиције и скретнице)? Ах, грдна наслеђа (и не мора од оца да остане сину)!
Нема коментара:
Постави коментар