Сат времена сам провела брљајући по пуним ормарима, у којима ни бог не зна шта све има (а он је свезнајући, како ја да знам?), не бих ли нашла нешто адекватно за педесет очекиваних степени, а да ме, такву, разголићену, не задрже пред вратима библиотеке.
Дугачке сукње, тобоже танушне, уопште ми се не миле: спопадне ме топлота чим на њих помислим. Памучне мајице без рукава, али уз тело - прокуваћу у томе. А оно што ми се чини одговарајућим - не сматра се пожељним (у јавним установама): ем кратко, ем раздрљено... Па човек да полуди од муке или да испоштује прописе и поднесе топлотни удар (а онда какав претекне). Лепо су нацртали (буквално) да се унутра не може у мајици на бретеле (дакле у оној отворених леђа, што се везује око врата - може), бермудама и јапанкама (шта су оне, јадне, коме скривиле; зашто су друге папуче пристојније од ових, мени омиљених и удобних?). Питам се зашто је мајица на бретеле непристојна; да ли би било боље да обучем тунику дугих рукава, а прозирну (па могу, није нацртано)? Нити где пише нит је нацртано да то није дозвољено, а све што није јасно забрањено - дозвољено је.
Да будем искрена, и кад занемаримо високу температуру последњих дана, ја никако нe волим наметање одређеног начина одевања. Кад бих, којим случајем, морала да радим у банци или носим било какву врсту униформе, ја такву спутаност не бих могла да поднесем. Ја да носим тегет, бордо, крем... кошуљице, елегантне панталоне и уске сукње до колена?! Ни мртва (бар се надам да се моји сродници не би усудили тако да ме одену, ипак не могу бити сигурни хоћу ли кад начинити излет с онога света... па за јуначко да се упитамо здравље... ако глогов колац не држе крај кревета)!
Не знам зашто је непристојно ходати голих рамена (у мајици на бретеле), а откривеног врата није? Ако голотиња изазива пожуду, не мислите ли да (ми) је и врат итекако сензуалан (тако ми је речено, може да буде "гадних" последица)? Сем тога, рекла бих чак да ни кратка сукња (која, узгред, у библиотеци није забрањена) не чини жену вулгарном, таквом је чини њен став, суштина. А, ако ћемо право, некима је лице толико "непристојно" да не би смели из куће да излазе без фантомке. Дакле, све је релативно.
Коначно обукох до колена дугу широку, лепршаву, карирану, зелено-жуто-белу хаљиницу, на скроз танке бретеле, и реших да се умотам у шал, како бих неопажено прошла стражу.
Срећом, лето је, распуст је, одмори су... мало и радника и посетилаца... попустила контрола, гледају кроз прсте (а жмуре да не виде рамена и деколте). Кад у бифеу спазих једну девојку у хаљини готово истоветног кроја, смакнух онај шал (па ми свану). Сама сам за столом, ко ће да ме гледа, сви забили носеве у књиге, како и треба. А ипак, све се нелагодно осврћем да ме когод не опомене.
Аман, људи, опустите се (да и ја могу тако), нисам дошла да заводим (где бих то и знала, а не бих ни хтела; а и да хоћу, а нећу, зар да вучем људе за рукав, кад нико с књиге главе не диже), већ ради интелектуалних активности.
Да будем искрена, и кад занемаримо високу температуру последњих дана, ја никако нe волим наметање одређеног начина одевања. Кад бих, којим случајем, морала да радим у банци или носим било какву врсту униформе, ја такву спутаност не бих могла да поднесем. Ја да носим тегет, бордо, крем... кошуљице, елегантне панталоне и уске сукње до колена?! Ни мртва (бар се надам да се моји сродници не би усудили тако да ме одену, ипак не могу бити сигурни хоћу ли кад начинити излет с онога света... па за јуначко да се упитамо здравље... ако глогов колац не држе крај кревета)!
Не знам зашто је непристојно ходати голих рамена (у мајици на бретеле), а откривеног врата није? Ако голотиња изазива пожуду, не мислите ли да (ми) је и врат итекако сензуалан (тако ми је речено, може да буде "гадних" последица)? Сем тога, рекла бих чак да ни кратка сукња (која, узгред, у библиотеци није забрањена) не чини жену вулгарном, таквом је чини њен став, суштина. А, ако ћемо право, некима је лице толико "непристојно" да не би смели из куће да излазе без фантомке. Дакле, све је релативно.
Коначно обукох до колена дугу широку, лепршаву, карирану, зелено-жуто-белу хаљиницу, на скроз танке бретеле, и реших да се умотам у шал, како бих неопажено прошла стражу.
Срећом, лето је, распуст је, одмори су... мало и радника и посетилаца... попустила контрола, гледају кроз прсте (а жмуре да не виде рамена и деколте). Кад у бифеу спазих једну девојку у хаљини готово истоветног кроја, смакнух онај шал (па ми свану). Сама сам за столом, ко ће да ме гледа, сви забили носеве у књиге, како и треба. А ипак, све се нелагодно осврћем да ме когод не опомене.
Аман, људи, опустите се (да и ја могу тако), нисам дошла да заводим (где бих то и знала, а не бих ни хтела; а и да хоћу, а нећу, зар да вучем људе за рукав, кад нико с књиге главе не диже), већ ради интелектуалних активности.
Нема коментара:
Постави коментар