Иако сам јој рекла да ћу ја опрати тепих (сећам се да ми је пре годину-две било баш забавно да се брчкам, а и да је ноге не издају у клечећем положају - треба ми после багер да је дигнем), мајка је сама клекла и навалила да риба.
А тетка се догега преко дворишта, жалећи се: осећаш ли ти како је тешко време, ја не могу да дишем, као да је негде пала киша? Јао, јесте, тешко је, придружи се мајка јадању, не одустајући од рибања.
Ја перем оне вангле под чесмом, смејуљим се у себи и мислим (није први пут да чујем како се жене по селу, чак и млађе, жале на метеоропатију или какве год последице временских прилика): не дај боже да ово доживим, да останем без даха, па да кишу што је пала у Перлезу, близу Ченте, кривим.
А тетка се догега преко дворишта, жалећи се: осећаш ли ти како је тешко време, ја не могу да дишем, као да је негде пала киша? Јао, јесте, тешко је, придружи се мајка јадању, не одустајући од рибања.
Ја перем оне вангле под чесмом, смејуљим се у себи и мислим (није први пут да чујем како се жене по селу, чак и млађе, жале на метеоропатију или какве год последице временских прилика): не дај боже да ово доживим, да останем без даха, па да кишу што је пала у Перлезу, близу Ченте, кривим.
Нема коментара:
Постави коментар