Нисам била сигурна да ли ми се само учинило да се жена што ми долажаше у сусрет мени обратила. Да јесте, схватих одмах пошто ми се примаче и рече: добар дан, поштовање, можете ли да ми дате петсто динара? Пхах, прснух у смех: па да л' сте ви при чистој свести? /Шта је са тим људима, тотално су изгубили меру; некад су тражили динар, па пет; а само једној жени, сишлој с ума, која пита "да немате десет динара" (да напабирчи за пиво), ја сваки пут дајем новац./ Она остаде непромењена, озбиљна, израза лица, а окренусмо се једна од друге готово у исто време.
Ја се помакох ближе аутобуској станици не бих ли начинила и физичку дистанцу од својеврсне разбојинице, а она промени смер и оде да тражи нову овцу за шишање.
Ја се помакох ближе аутобуској станици не бих ли начинила и физичку дистанцу од својеврсне разбојинице, а она промени смер и оде да тражи нову овцу за шишање.
Па да ли делујем као да ми се прелива или да се закопчавам на леђима? Ни пет ни шест, петсто!
Нема коментара:
Постави коментар