Дво(о)собна колица за бебе

У време недавног фестивала и Сташа је готово сваке вечери ишла у шетњу. Ишла? Ако ћемо да будемо прецизни, углавном је лежала у колицима и спавала све у шеснаест, ич не марећи за све оне досадне људе који су јој у колица, а и у лице, завиривали (а ни за тепања својих тетака).
Елем, Сташина колица нису само њена, и Игњатова су - то су дво(о)собна колца: један део вазда заузима Сташа, а у другом се повремено праћака (а ретко мирно лежи) Игњат.
Док је Игњат једне вечери био с родитељима и старијом сестром у забавном парку, ја сам добровољно (беше то јединствена прилика да сестри отмем драгоцено возило; иначе само она хоће да се шепури његовим садржајем) гурала уснулу двоипомесечну лепотицу улицама варошице.
И ко год прође улицом баци поглед у колица, с блаженим осмехом да се подиви близанцима (јаоо, две бебе, гласно се обрадују неки), кад (изненађено се тргну) - у једном делу спава Сташа, у другом се завалио Сунђер Боб (прецизније, Игњатов балон), очи му ко кафанске сарме (неће да спава и тачка). А онда благо запањен одлази даље, коментаришући неочекивану чињеницу са сапутницима.
Просто ми постаде непријатно да изневеравам очекивања пролазника и шетам тако с бебом мање него што је предвиђено.