недеља, 19. јул 2015.

Волим, дакле, не стежем

Већ готово један беше, а мене врућина приковала за кревет... и за лаптоп, разуме се. У собу ми бану сестричина, све са ранцем на леђима.Кренула на аутобуску станицу, па да заједно потрошимо вишак времена (њеног; ја га немам, што не значи да га не траћим).
И тако почесмо о љубавним, (ван)брачним везама (то нам је овог лета врло актуелно, јер се сви моји рођаци тинејџери заљубљују и сваки час свађају због глупости са својим партнерима) и слободи (која је неминовна и која с љубављу не постаје излишна), о поштовању и разумевању...
О томе ја причам на основу више менталног искуства, свог властитог промишљања и сазнања. Хоћу млађе да поучим и правилно усмерим, ако је могуће, да им помогнем да одрасту здрави, срећни и разумни. Но, бојим се да је неке ставове могуће прихватити тек са зрелошћу. Додуше, већина остари с погрешним поимањем љубави и блискости. И већина је читавог живота несрећна, као што су несрећни и они који (мисле да) их воле.
Елем, кажем, не може ти момак, муж... бити сва срећа у животу, само у њега да бленеш и да ти ништа више не треба. Свако мора да задржи и негује властита интересовања, пријатељства, хобије... Свако мора остати слободан (при чему не мислим да подржавам полигамију). Само тако човек може бити срећан и испуњен. 
Готово сви погрешно верују да ће неког везати за себе ако му шта бране и ограничавају... кретање, облачење, говорење... СЛОБОДУ! Мисле да ће тако осигурати верност за цео живот (а каква ми је то верност ако је изнуђена?) 
А не, што више стежеш, то стегнути има јачу жељу да побегне. Кад не стискаш, не притискаш, па се чак и од нежног додира уздржаваш, тад једино и стварно везујеш другу особу за себе.
Још ни пунолетни нису, а већ хоће да одређују дужину сукње своје девојке и прилике у којима сме кратке да носи, куд ће и кад да иде, а куд не, с ким да се дружи... Ало, не ради се то тако, контрола не гарантује вечну љубав, напротив - она је убија.
Штета што ти ниси у браку, рече моја сестричина (а ја се насмејах, мало из пуке ведрине и љубави према хумору, мало из (самоса)жаљења), мислим да би имала најбољи брак. И ја мислим (али немам начина да то и докажем).

Нема коментара:

Постави коментар