Не знам с којим сам се разлогом ја завукла до шпорета (можда да отклопим шерпу и завирим у дневни јеловник: пих, цревца с луком, прогутаћу које, нерадо, тек да утолим глад; притом морадох добро да пазим да ми не промакне које парче бурага - то већ не могу да "сварим"). Али кад се окретох да из шпајза изађем, мајка груну унутра, за неким својим послом, па се заглависмо на по пута. Тако се она нађе између мене и полице, а ја стиснута уза зид. Нит могу напред, нит могу назад, а она исто тако.
Где ћеш, жено, где ћеш, ко да си лист папира (јеси ли скоро пред огледалом била)? Сачекаш да ја прво напустим просторију (ако се онај ћумез од нашег шпајза тако може назвати), да би ти могла да је "заузмеш".
Кад престаде смех, задржасмо дах, увукосмо стомак (колики је ко имао), па се раскрстисмо и свака оде на своју страну.
Где ћеш, жено, где ћеш, ко да си лист папира (јеси ли скоро пред огледалом била)? Сачекаш да ја прво напустим просторију (ако се онај ћумез од нашег шпајза тако може назвати), да би ти могла да је "заузмеш".
Кад престаде смех, задржасмо дах, увукосмо стомак (колики је ко имао), па се раскрстисмо и свака оде на своју страну.
Нема коментара:
Постави коментар