Коначно сам јуче отишла да се купам с Машом. Готово све време примећивала сам како ми зури у деколте. И све време сам била на опрезу: шта знам шта ће јој пасти на памет, да ми стргне купаћи, да га одреши... Пазила сам да будем на безбедном одстојању.
Не беше ми уопште згодно кад зет и Игњат изађоше из базена. Правих се да не примећујем погледе којима ме "гута" и трудих се да избегнем њену радозналост пре но што се испољи. Како? Па заговарала је, наводила воду на своју воденицу, а што даље од, нарочито свог, тела.
Коначно, лежећи потрбушке, окренута мени, што бејах у сличном положају, уграби прилику да ме (такорећи из чиста мира, без икакавог увода) упита: а шта ти је то? Које, коса, направих се луда. Ма то, у брусу, не збуни се Маша. Како сам опет покушала да изврдам одговор, одговори она сама, тобоже да провери (није ли се назив садржаја променио): онее... тениске лопте (следећи пут ћу се купати у бунди)? /Кад сам после то сестри препричала, она се смејала: каже, њу ниједном то није питала. Па шта да пита, кад нема ко те није разголићену видео (жене које роде бебе толико су оптерећене другим мукама, да на стид забораве). Не будиш јој машту, нимало ниси тајанствена, не опиреш се и не прикриваш./ Аха, рекох, само да је скинем с грбаче (мислећи - сад је крај, прошло је најгоре). Али не одустаје она лако: дај једну да бацим, рече (безобразница), с ђаволским осмехом мотрећи моју реакцију.
Е, (мани се, пу-пу) није то још за бацање!
Не беше ми уопште згодно кад зет и Игњат изађоше из базена. Правих се да не примећујем погледе којима ме "гута" и трудих се да избегнем њену радозналост пре но што се испољи. Како? Па заговарала је, наводила воду на своју воденицу, а што даље од, нарочито свог, тела.
Коначно, лежећи потрбушке, окренута мени, што бејах у сличном положају, уграби прилику да ме (такорећи из чиста мира, без икакавог увода) упита: а шта ти је то? Које, коса, направих се луда. Ма то, у брусу, не збуни се Маша. Како сам опет покушала да изврдам одговор, одговори она сама, тобоже да провери (није ли се назив садржаја променио): онее... тениске лопте (следећи пут ћу се купати у бунди)? /Кад сам после то сестри препричала, она се смејала: каже, њу ниједном то није питала. Па шта да пита, кад нема ко те није разголићену видео (жене које роде бебе толико су оптерећене другим мукама, да на стид забораве). Не будиш јој машту, нимало ниси тајанствена, не опиреш се и не прикриваш./ Аха, рекох, само да је скинем с грбаче (мислећи - сад је крај, прошло је најгоре). Али не одустаје она лако: дај једну да бацим, рече (безобразница), с ђаволским осмехом мотрећи моју реакцију.
Е, (мани се, пу-пу) није то још за бацање!
Нема коментара:
Постави коментар