Не разумем ко и зашто (у јавним установама) пројектује оне малецке тоалетиће, у које човек, чак и врло жгољав, може да уђе једино на кант или прекорачивши односно опкорачивши ве-це шољу? Отвориш врата, па се провучеш крај њих, прибијеш се с оне стране шоље, увучеш стомак и зауставиш дах, па тако врата успеш и да затвориш.
И да изађе човек може само некако тако слично, а дотад мора добро да пази да, почучнувши, коленима не додирне зид. Па да л' сам ушла у ве-це ил' у кутију шибица?!
Једнако ми иде на нерве што се у тим истим тоалетима ретко нађе тоалет папир (мада се ја увек уздам у се... и у своје папирне марамице), а о течном сапуну да и не говоримо. Деси се, додуше, да и сапуна буде, али не ради апарат, па не можеш сапун да истиснеш (само чежњиво гледаш у недоступну густу течност). Тако бар дуго траје, исплативије је. Апарати за сушење руку готово су по правилу покварени и неупотребљиви. Убрус (и то само у ретким приликама, у време значајних манифестација) стоји (док га неко не сруши) на поменутом апарату, ослоњен о зид.
Некога би требало да буде стид.
Једнако ми иде на нерве што се у тим истим тоалетима ретко нађе тоалет папир (мада се ја увек уздам у се... и у своје папирне марамице), а о течном сапуну да и не говоримо. Деси се, додуше, да и сапуна буде, али не ради апарат, па не можеш сапун да истиснеш (само чежњиво гледаш у недоступну густу течност). Тако бар дуго траје, исплативије је. Апарати за сушење руку готово су по правилу покварени и неупотребљиви. Убрус (и то само у ретким приликама, у време значајних манифестација) стоји (док га неко не сруши) на поменутом апарату, ослоњен о зид.
Некога би требало да буде стид.
Нема коментара:
Постави коментар