Као ви је бог (или једна сцена из породичног живота)

Мој тата прексиноћ рече (без презира и ма каквог става према наредној чињеници) за једног суграђанина: онај педер.
Откуд знаш, упитах (такође без неког става), донекле заинтересовано (никад пре нисам чула), јел те нападао (не одолех да се нашалим)? Ма знам, причају људи (искрена да будем, да није "људи", много шта ни о себи не бих знала). /Хм, кад сад мало боље размислим, и личи. Мада сам мислила да је манијак (вазда, онако задригао, двориштем шета у гаћама и раздрљеном баде мантилу), што можда и јесте, али му жене нису интересна група./

И овај је педер, рече за неког учесника "Малдива". Па јесте, и ћорав види. /Да се разумемо, ми то само констатујемо, ништа не осуђујемо./

А шта ће, није он крив, тако се родио, озбиљно ће мој отац (паметна главица, а не усијана). Пре неки дан је, каже, неко, ваљда на телевизији, говорио: мушко се роди с више женских хормона, а женско... Дакле, омашка или воља природе, то није болест. Ако неко сам не жели (и не може) да се мења, што бих му ја то наметала?

Мој отац је већ поприлично стар, занатлија, без неке нарочите школе и образовања, али толеранција и разумевање се не уче на факултету. Ни бабу никад нисам чула да изјави како мрзи педере и лезбејке, или да "то све треба побити". Нека је свако оно што је (већ му је довољно тешко и без наших уплитања).

Зашто не оставите богу да суди? Што му се мешате у посао? Мислите да није довољно компетентан? И да би и он позивао на линч другачијих (убиј, закољи...)? Па ви (који се њиме заклињете) о богу ништа не знате!
У ствари, што рече филозоф: кад би волови и коњи имали руке и када би могли да цртају, волови би представљали бога као вола, коњи као коња... Као ви је бог у којег верујете! Љут је као рис, осветољубив, окрутан, не подноси од себе другачије и камењем први гађа (чак и кад сам понајвише греши)...