Не знам који празник беше, а то уосталом и није битно за ову причу. Место дешавања, тачније објекат за који се дешавање везује, од пресудног је значаја за поенту. Име насеља ми је познато, али га, из разумљивих разлога, нећу наводити (зар треба да навучем гнев и срџбу великих верника на плећа једнога смртника у мантији?)
Елем, једног од ових врелих дана, који су за нама, поп у једноме граду одржао службу, вероватно све време бришући с лица зној, који му се под свештеничком одеждом на све стране сливао. Црква мала, тесна, верници нагрнули ко муве на мед, а врелина у главу ударила, манта се у њој ко по цркви кандилом.
Свршивши службу, поп се једва проби до излаза, да дође до даха, те стаде пред цркву и силним људима који се беху окупили у порти (ваљда јер не стадоше у храм божји), последњом снагом пријатељски посаветова или пак завапи из свег грла: народе, не улазите, унутра је пакао!
Елем, једног од ових врелих дана, који су за нама, поп у једноме граду одржао службу, вероватно све време бришући с лица зној, који му се под свештеничком одеждом на све стране сливао. Црква мала, тесна, верници нагрнули ко муве на мед, а врелина у главу ударила, манта се у њој ко по цркви кандилом.
Свршивши службу, поп се једва проби до излаза, да дође до даха, те стаде пред цркву и силним људима који се беху окупили у порти (ваљда јер не стадоше у храм божји), последњом снагом пријатељски посаветова или пак завапи из свег грла: народе, не улазите, унутра је пакао!
Нема коментара:
Постави коментар