Јуначина

Бесмо се забавили неким разговором, па једна тетка у знак подршке стисну нашег (заједничког) братића за раме. Ту сам изгорео, изјави он, сасвим мирно (што све нас, тетке, зачуди), ко да га је заголицала.
Е, то си мушки поднео, рекох, свака ти част. Свако би други на твом месту вриснуо, до неба да се чује.