четвртак, 30. јул 2015.

Е што сам некад жива ватра: те за ринглу, те за рерну, те на сто, те на судоперу... Свака би ме мајка пожелела за снајку! Ал' алава нисам, доста ми једна (и то не било која, већ она којој је суђено да постане моја). ;)

Нема коментара:

Постави коментар