Не види се без наочара

Недавно ме једна сестра затекла за столом како обедујем (таман сам се спремала да помакљам последње залогаје пасуља). Да ли је могуће (да ја једем?), упита (ко да ми је свемирски брод слетео у авлију). Затим додаде, обративши се мојим укућанима: кад год ја наиђем, она једе (па не живим ни од ваздуха ни од љубави, жено), а рекао би човек... (да не једем никад, да сам кост и кожа...?), а не види јој се ништа! Да ли ми се само учинило да ме погледала у пределу груди?! /Нисам ја крива што посматрачи не налазе за сходно да ставе наочаре. Сматрам да још не постоји потреба за микроскопом./