Готово свакога дана ја на Фејсбуку поделим неки рецепт, оно што ми се најпре наоко допадне од свега што до мене с разних страница допре. Ставим то на Фејсбук, па кад стигнем, ископирам - нек стоји, не иште ми леба.
А пита ме другарица пре неки дан: да ли ти то све и правиш? (О, побогу, жено, па кад бих стигла?) Не правим НИШТА (што не значи да нећу направити штогод кад буде прилика), насмејах се готово грохотом, због тог оштрог контраста (моја колекционарска страст, скупљање виртуелних рецепата, изгледа, доводи народ у заблуду, мисле да сам врсна домаћица).
Али баш ових дана мислим... Чим уграбим мало времена, имам нешто да замесим. Просто сам се тога зажелела (мешења баш). Данас док сам пролазила главним градом, однекуд ми до носа допре мирис некаквог прженог теста. И не да ми се пробуди апетит - бану ми у срце носталгија (жал за детињством, што беше, и будућношћу, која не стиже). Сетих се бабе и њених бућкаваца, бакиног колача с џемом (за који смо изгубили рецепт)... Једне давне године испекла нам је гурабије (тако она рече, а колач беше налик лењој пити). И баш тад, док бејаху још вруће, наишле моје другарице (ко да су намирисале; жива ти мајка, рекла би моја баба, ономе ко набаса док је нешто на трпези). И данас-дани другарице често помињу тај колач (тиме и моју бабу) и тај дан. За многе лепе дане везане су јестиве успомене, шољице с чајем, торте, пите...
Јесен се некако лакше подноси уз пецива и колачиће, природно је тад месити, пећи... да сва кућа мирише, а укућани се врте око шпорета, не могући да ишчекају... Од топле куће и мирисних посластица и у души топлије бива.
Не сањам скупе ресторане и луксузну храну... Сањам како Једноме печем погачу с бикарбоном, па је једемо с кајмаком и сланином... Како му правим пироге (које не да никад нисам правила но ни видела ни окусила), палачинке, савијаче, шта год пожели... Има истине у оном што народ каже да најкраћи пут до мушког срца води преко стомака (надам се да ће тај стомак имати стрпљења док се извештим; рекла бих да и женска срца имају те пречице, али зарасла у трње, слабо ко туд прође). Уосталом, рекла бих да и кување (дакако с љубављу), у неку руку (ону која држи варјачу), жену чини женственом и пожељном. /Увек се насмејем кад на сувениру, рецимо у облику малене кухињске даске, прочитам да свака жена мора знати мужа волети, мазити и кувати. (Пазите само да остане сочан!) Како језичке заврзламе зачас убаце мужа у лонац!/
Сањам (и држим кецељу при руци)...
А пита ме другарица пре неки дан: да ли ти то све и правиш? (О, побогу, жено, па кад бих стигла?) Не правим НИШТА (што не значи да нећу направити штогод кад буде прилика), насмејах се готово грохотом, због тог оштрог контраста (моја колекционарска страст, скупљање виртуелних рецепата, изгледа, доводи народ у заблуду, мисле да сам врсна домаћица).
Али баш ових дана мислим... Чим уграбим мало времена, имам нешто да замесим. Просто сам се тога зажелела (мешења баш). Данас док сам пролазила главним градом, однекуд ми до носа допре мирис некаквог прженог теста. И не да ми се пробуди апетит - бану ми у срце носталгија (жал за детињством, што беше, и будућношћу, која не стиже). Сетих се бабе и њених бућкаваца, бакиног колача с џемом (за који смо изгубили рецепт)... Једне давне године испекла нам је гурабије (тако она рече, а колач беше налик лењој пити). И баш тад, док бејаху још вруће, наишле моје другарице (ко да су намирисале; жива ти мајка, рекла би моја баба, ономе ко набаса док је нешто на трпези). И данас-дани другарице често помињу тај колач (тиме и моју бабу) и тај дан. За многе лепе дане везане су јестиве успомене, шољице с чајем, торте, пите...
Јесен се некако лакше подноси уз пецива и колачиће, природно је тад месити, пећи... да сва кућа мирише, а укућани се врте око шпорета, не могући да ишчекају... Од топле куће и мирисних посластица и у души топлије бива.
Не сањам скупе ресторане и луксузну храну... Сањам како Једноме печем погачу с бикарбоном, па је једемо с кајмаком и сланином... Како му правим пироге (које не да никад нисам правила но ни видела ни окусила), палачинке, савијаче, шта год пожели... Има истине у оном што народ каже да најкраћи пут до мушког срца води преко стомака (надам се да ће тај стомак имати стрпљења док се извештим; рекла бих да и женска срца имају те пречице, али зарасла у трње, слабо ко туд прође). Уосталом, рекла бих да и кување (дакако с љубављу), у неку руку (ону која држи варјачу), жену чини женственом и пожељном. /Увек се насмејем кад на сувениру, рецимо у облику малене кухињске даске, прочитам да свака жена мора знати мужа волети, мазити и кувати. (Пазите само да остане сочан!) Како језичке заврзламе зачас убаце мужа у лонац!/
Сањам (и држим кецељу при руци)...
здраво пријатељу. Била сам повређена и сломљена срца када се десио велики проблем између мене и мог мужа пре седам месеци у мом браку. толико страшно да је случај однео на суд ради развода. рекао је да више никада не жели да остане са мном и да ме више не воли. Па се спаковао из куће и натерао мене и моју децу на тешке болове. Покушао сам на све могуће начине да га вратим, после много мољења, али безуспешно. а он је потврдио да је донео одлуку и да више никада не жели да ме види. Тако сам једне вечери, враћајући се с посла, срела своју стару пријатељицу која је тражила мог мужа. Па сам му све објаснила, па ми је рекао да је једини начин да вратим мужа да посетим бацача чини, јер је и он то заиста урадио. Тако да никад нисам веровао у магију, али нисам имао избора него да послушам његов савет. Затим ми је дао адресу е-поште бацача чини коју је посетио. дралаба3000@гмаил.цом. Следећег јутра сам послала е-маил на адресу коју ми је дао, а чаролија ме је уверила да ћу вратити мужа наредна два дана. Каква невероватна изјава!! Никада нисам веровао, па је разговарао са мном и рекао ми све што треба да урадим. Онда их радим без повећања, тако да ме је наредна два дана, изненађујуће, звао мој муж који ме није звао у последњих 7 месеци да ме обавести да се враћа. Тако невероватно !! Тако да се вратио истог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и бол који је нанео мени и мојој деци. Тада је од тог дана наша веза била јача него раније, уз помоћ сјајног бацача чини. Дакле, посаветоваћу вас ако имате било каквих проблема, контактирајте др алабу на мејл: дралаба3000@гмаил.цом или га контактирајте на ВхатсАпп и Вибер на овај број: +1(425) 477-2744.......
ОдговориИзбриши