Маша је од пре неки дан предшколац. Но, будући да већ годинама иде у исти вртић и у исту групу, то некако није доживљено драматично (као кад сам, рецимо, ја кретала у предшколско, након шест година башкарења без икаквих обавеза у властитом дворишту).
И кад се првог дана вратила, рече (протестним тоном): само ја нисам имала перницу (мама није стигла да је опреми), а сви другари јесу, а неки нису... Па ви сад разумејте, ако можете.
Готово сместа Маша је с мајком одјурила до књижаре и купила и ранац и, вероватно највећу могућу, перницу (с неким принцезама; добро је да на њој не бејаху оне винкс виле и сличне сподобе). Како су смешни родитељи (мора све одмах, ко да је о главу и ко да ће сместа почети да пишу семинарске радове). Ја бих куповину ипак одложила док не обиђем неколико књижарица, па да одаберем најбоље (пробирљива сам, ух, нема ми равне).
Ето, сутрадан је и Маша имала перницу, а неки другари и даље нису (или су имали мању, скромнију, с мањим бројем фломастера, с другачијом гумицом, лепшим зарезачем...)
Саосећам с онима који су добили најскромније пернице (а можда и остали без њих) и две-три бојице. Неће то моћи да спута њихову машту ни сазнање, али ће им оставити прве ране (због жудње за оним што имају други) и презир према родитељској финансијској немоћи. Касније ће, тек деценијама касније, можда схватити (да је боље знати него имати) да срећу чине мале ствари (за које нема и не треба пара).
И кад се првог дана вратила, рече (протестним тоном): само ја нисам имала перницу (мама није стигла да је опреми), а сви другари јесу, а неки нису... Па ви сад разумејте, ако можете.
Готово сместа Маша је с мајком одјурила до књижаре и купила и ранац и, вероватно највећу могућу, перницу (с неким принцезама; добро је да на њој не бејаху оне винкс виле и сличне сподобе). Како су смешни родитељи (мора све одмах, ко да је о главу и ко да ће сместа почети да пишу семинарске радове). Ја бих куповину ипак одложила док не обиђем неколико књижарица, па да одаберем најбоље (пробирљива сам, ух, нема ми равне).
Ето, сутрадан је и Маша имала перницу, а неки другари и даље нису (или су имали мању, скромнију, с мањим бројем фломастера, с другачијом гумицом, лепшим зарезачем...)
Саосећам с онима који су добили најскромније пернице (а можда и остали без њих) и две-три бојице. Неће то моћи да спута њихову машту ни сазнање, али ће им оставити прве ране (због жудње за оним што имају други) и презир према родитељској финансијској немоћи. Касније ће, тек деценијама касније, можда схватити (да је боље знати него имати) да срећу чине мале ствари (за које нема и не треба пара).
Нема коментара:
Постави коментар