Кад смо се спаковали у кревет, пре него што уронисмо у сан, моји сестрићи и ја се, по обичају, распричасмо. /Овог пута нисмо прешли све границе, па не беше потребе да сестра долази у дневну собу како би нам очитала буквицу./
А неки (њени другари), каже Миа, држе ужину испод клупе, па, кад учитељица не види, узму мало и поједу. Насмејах се замисливши ту сцену: дете којем крче црева, па се увија у мукама и покушајима да неопажено дограби мрву кифле и стрпа је у уста док је учитељица неким послом заокупљена.
Па ко је то радио, упитах (изгледа да и у мени чучи нека трачара, само што ја о том нећу наоколо трубити: што се догодило у сестриној дневној соби, и Мииној учионици, ту и остаје...). Илија је то радио (а сигурно није једини), одговори Миа.
Ја се поново насмејах /знајући колико озбиљан изгледа тај прекршај и колико храбар починилац у очима послушног, и свакако не тако гладног, детета (глад те сили да кршиш забране)/.
А јеси ли му ти тад завидела? Шта то значи, зачуди се Миа. /Миа не зна шта то значи, зачудих се ја./ Па то је кад си љубоморна, кад би хтела да имаш оно што има неко други, а ти немаш, једва некако разјасних. Да ли си му завидела? НЕ (није завидела), без и најмањег колебања одговори Миа.
А неки (њени другари), каже Миа, држе ужину испод клупе, па, кад учитељица не види, узму мало и поједу. Насмејах се замисливши ту сцену: дете којем крче црева, па се увија у мукама и покушајима да неопажено дограби мрву кифле и стрпа је у уста док је учитељица неким послом заокупљена.
Па ко је то радио, упитах (изгледа да и у мени чучи нека трачара, само што ја о том нећу наоколо трубити: што се догодило у сестриној дневној соби, и Мииној учионици, ту и остаје...). Илија је то радио (а сигурно није једини), одговори Миа.
Ја се поново насмејах /знајући колико озбиљан изгледа тај прекршај и колико храбар починилац у очима послушног, и свакако не тако гладног, детета (глад те сили да кршиш забране)/.
А јеси ли му ти тад завидела? Шта то значи, зачуди се Миа. /Миа не зна шта то значи, зачудих се ја./ Па то је кад си љубоморна, кад би хтела да имаш оно што има неко други, а ти немаш, једва некако разјасних. Да ли си му завидела? НЕ (није завидела), без и најмањег колебања одговори Миа.
О, блажено оно дете које не зна завист шта је!
Нема коментара:
Постави коментар