Маша се, као и обично чим дође из вртића, посветила игрицама. Дакле, руке су јој вазда на тастатури и нема кад да их на ишта друго усредсреди.
Кад јој пружих кокос-чоколадицу, она, бацивши на трен поглед на њу (колико да види шта јој се нуди), заповеднички рече: отвори ми! Да нећеш можда и да ти сажваћем, бубнух ја (помало и љута што од ње не могу да дођем до свог лаптопа), сасвим случајно, а глагол који употребих би ми потом симпатичнији на буквалном но на пренесеном плану. Из истог разлога сместа ми пође вода на уста. Но узалуд сам се надала потврдном одовору - мора Маша нешто и сама да уради.
Кад јој пружих кокос-чоколадицу, она, бацивши на трен поглед на њу (колико да види шта јој се нуди), заповеднички рече: отвори ми! Да нећеш можда и да ти сажваћем, бубнух ја (помало и љута што од ње не могу да дођем до свог лаптопа), сасвим случајно, а глагол који употребих би ми потом симпатичнији на буквалном но на пренесеном плану. Из истог разлога сместа ми пође вода на уста. Но узалуд сам се надала потврдном одовору - мора Маша нешто и сама да уради.
Нема коментара:
Постави коментар