четвртак, 18. септембар 2014.

СрБски говори да те глава не боли

Целим путем један је данас на седишту иза мене млео на енглеском као празна воденица. Дошло ми да га декнем песницом у главу, само никако не хтеде да ми окрене леђа (а и мени било незгодно да се осврћем, страх ме да се не ушинем). Овде је нашао да ми се прави Енглез (случајно знам да је Србин и српскога рода; зло да није), у мојој отаџбини!
Мало потом споља се зачу нека дрека. Док је аутобус пристајао на станицу, крај њега спазих четири (види се врло питома и фина) младића у навијачком заносу и црно-белим дресевима (не знам који им је ђаво, ваљда се данас одигравала нека утакмица). Расположени и насмејани, понеки и загрљени (такав присан однос каткад захтева навијачка страст), извикивали су пароле и клицали своме клубу.
Да л' да им покажем средњи прст, помислих... јер ја навијам за Црвену звезду (то је породична традиција... иако ме спорт ич не занима).
Да истурим пркосно средњак (иако то готово никад не радим и не иде ми уз очи... благога погледа) сваком ко У ЗЕМЉИ МОЈИХ ДЕДОВА одбије (или не зна, замисли то; па нек ћути, ко заливен) да говори срБски (па да га цео свет разуме)? Да затрем семе сваком ко се усуђује да клања док се ја крстим? (Где то сме да буде: кад ја гледам лево, има сви да гледају лево, и нема истине сем моје!)
Кад је један филозоф рекао да би коњи и волови, да умеју да сликају, богове сликали по свом обличју (коњи као коње, волови као волове), вероватно није претпоставио да ће се врло брзо баш то и десити (па се гложе чији је цртеж бољи и истинитији). 
И још нешто: немој случајно да је неко у Србији, брале, упражњавао анални секс (на педере се мисли дакако; ови стрејт могу шта хоће да раде... ако им се женице не буне), ма ни помислио да није! Или немој да "ја" помислим да си педер, што да те бијем џабе!

Нема коментара:

Постави коментар