Продавци старог гвожђа

Један од мојих највећих страхова јесте страх од оних купаца старог гвожђа (што с времена на време селом прођу), односно страх да ће им моји родитељи, без мог знања (јер не би могло другачије), дати неку стару справу, канту (стари бојлер, зарђали ексер, шраф ;)), ма какав предмет... за које мене везује носталгија и љубав према минулим временима (од које су моји родитељи, као и већина људи, "оперисани").
Малопре претрнух од помисли да су неко време стајали (и товарили робу у камионче) пред мојојм капијом, а ја у кухињи паприку сиром пуним и не слутим зло.