Погрешила сам што сам јуче затворила прозор, још није време за то. Зато сам усред ноћи, потерана сувим кашљем, скочила и докобељала се до окна, обрушивши се на браву. Хитно ми је требало ваздуха!
Невоља је само што свеж ваздух није једино што кроз тај прозор улази у собу. У саму зору кроз њега ми је ускочио петао, додуше (и срећом) тек својим гласом (а тај има добре гласне жице, нажалост).
Кукурикуууу! Кукурикуууу, покрај саме моје главе, чинило ми се. Ко ме пита што још нисам канила да се будим, а поготово устајем. Шта он мари. Наспавао се, пробудио се, протегао, па штелује глас и импресионира кокошке у селу. Петао делија (не препоручује се за добар сан)!