Gde ste, gde ste, neprskane ničije neveste?

Kad sam imala nekih petnaest godina (prođe otad gotovo duplo, kukuu), kupim jednom kilo-dva bresaka kod nekog dekice. (Voće se tad kupovalo isključivo na pijaci, a prodavali su ga seljaci, isti oni koji su ga i gajili.)

Deda mi dade kusur, ali htede pride i da me nagradi... blagoslovom (što da ne: ni mene, ni njega naročito, ništa ne košta): dabogda se udala! I tad, izgleda, bilo svojevrsnih, danas veoma popularnih, “akcija”: snabdeš se voćem, a uzgred te, ni krivu ni dužnu, stigne i brak (iliti: platiš jedno – dobiješ dva)!

Dabogda se udala, reče, a ja se smejuljih stidljivo (uljudno zahvalivši... daleko ti lepa kuća): devojčurak bejah (i tad , a i sad... uprkos krštenici), tek procvala, u crvenoj haljini, kao gladiola (udaja mi na pamet ne padaše ni sa trideset pet; ko, bre, laže? dobro, ajd, možda).
Idi, deda (jezik pregrizO), kakva crna udaja, vidiš da sam na pragu života! /Sad sam davno prešla prag (preko kojeg me niko ne prenese, a vala bi zadrhtale noge u junaka), prošla i predvorje, te se vrtim po dnevnoj sobi... praznoj... (u spavaću sobu kog vraga i da ulazim, od jada srce da mi stane: postelja mi prazna zjapi)./

Dabogda se udala, reče deda, al' ne odredi datum, ne reče kad (možda još nije vreme, kud sam navrla). Verovatno je zbog toga došlo do zbrke u nebeskoj administraciji, pa je predmet, možda, konačno i zastareo. Dede bar deceniju i po nema (otišao bogu na istinu, al' nikako da mu za me koju lepu reč izusti, svadben venac i moju kapiju da ukrasi: sit se... neudate ne seća), nema više onih sočnih, gotovo neprskanih, bresaka, nema onog divnog doba, a od mladoženje tek ni traga ni glasa (a kamoli belog konja i konjskoga kasa).

Blagoslovio me deda, da ga pominjem. Nadam se da se (ne) prevrće u grobu! Zabrljao si, vala, bolje da mi dade koju breskvu kantaru iza leđa (više bih se ovajdila)!

Nema više neprskanih bresaka, za kojima ovo vreme i ne žudi; tek poneka “neprskana” i nesuđena nevesta (kojoj ili para nema ili nema poznavalaca i ljubitelja retkih vrednosti). Gde ste, gde ste, neprskane ničije neveste? /Spuštaj, bre, ta dva prsta (neko će te prozvati, a možda nisi spremna), nije ti krava stala na nogu... srećom, inače od otoka ne bi mogla da nazuješ svadbene sandale./