Сва деца на Машиној рођенданској журци јела су пицу сама. А Сташи је требала помоћ.
Ставих је да седне у угао, па сам јој приносила парче. И она грицне (као миш), па жваће и жваће... а ја чекам (и чекам) док ми опет главу не приклони (што је знак да је спремна за нови залогај).
Око мене седе неке друге тетке и о нечем занимљивом говоре, па ни ја не одолех. Дадох Сташи да загризе, па се одмах окретох ка саговорницама и удубух у разговор. Стога и нисам баш истог трена дочула како дете мумла успаничено, покушавајући да ми скрене пажњу (и "дојави" да нешто није у реду). А кад је погледах, уочих да јој читав надев (слепиле се оне печурке са шунком, па слетеле с теста) виси из уста. Сташа ко кученце стисла и не пушта (грехота је да се отура, али не може ни да прогута), а готово једнако и режи.
Јао, тетка, канда си заборавила: кад се једе (и кад Сташа једе), не прича се (ни са ким), поштуј бонтон. Онај ко је то смислио, имао је у виду невоље које треба предупредити.
Ставих је да седне у угао, па сам јој приносила парче. И она грицне (као миш), па жваће и жваће... а ја чекам (и чекам) док ми опет главу не приклони (што је знак да је спремна за нови залогај).
Око мене седе неке друге тетке и о нечем занимљивом говоре, па ни ја не одолех. Дадох Сташи да загризе, па се одмах окретох ка саговорницама и удубух у разговор. Стога и нисам баш истог трена дочула како дете мумла успаничено, покушавајући да ми скрене пажњу (и "дојави" да нешто није у реду). А кад је погледах, уочих да јој читав надев (слепиле се оне печурке са шунком, па слетеле с теста) виси из уста. Сташа ко кученце стисла и не пушта (грехота је да се отура, али не може ни да прогута), а готово једнако и режи.
Јао, тетка, канда си заборавила: кад се једе (и кад Сташа једе), не прича се (ни са ким), поштуј бонтон. Онај ко је то смислио, имао је у виду невоље које треба предупредити.
Нема коментара:
Постави коментар