До поласка буса било је између петнаест и десет минута (наводим бројеве
од већег ка мањем јер тако време истиче). Сестра је хитро села у кола,
те појурисмо ка станици. А крај пешачког прелаза неки чича, канда би на коловоз
закорачио.
Чича, не могу да ти стајем, рече сестра, не смањујући много брзину (опрезан и деда беше, није ногу напред истурао), журимо.
Он ионако не жури тамо (не мили му се) тамо где је пошао (иде све ногу пред ногу), приметих. А стићи ће, хтео --не хтео, и пре но што му паше (ко да неком термин икад одговара).
Чича, не могу да ти стајем, рече сестра, не смањујући много брзину (опрезан и деда беше, није ногу напред истурао), журимо.
Он ионако не жури тамо (не мили му се) тамо где је пошао (иде све ногу пред ногу), приметих. А стићи ће, хтео --не хтео, и пре но што му паше (ко да неком термин икад одговара).
Нема коментара:
Постави коментар