Данас сам опет од куће понела кувани кукуруз. И добро сам га усолила (знам да ми увек соли недостаје), па умотала у фолију. А кад сам га размотала и загризла, со као да крај њега није ни прошла. Изгледа да та фолија некако сву со извуче из зрна.
После, из другог парчета фолије, узмем лењу питу и видим да је све ту (само распоређено мимо моје воље): за разлику од кукуруза, лења пита беше поприлично слана.
Ето, нема секирације: важно је да жељена количина соли доспе у организам, не и којим ће путем то учинити.
После, из другог парчета фолије, узмем лењу питу и видим да је све ту (само распоређено мимо моје воље): за разлику од кукуруза, лења пита беше поприлично слана.
Ето, нема секирације: важно је да жељена количина соли доспе у организам, не и којим ће путем то учинити.
Нема коментара:
Постави коментар