Један пева: накривићу капу, родила ми њива (да знам има ли у њој младог кукуруза, бих и ја међ стабљике зашла) и хвали се како ће на зиму слатко да ужива (љуби своју сељанчицу и не ради ништа -- е вала, сеоска идила, којој поприлично доприноси и оно месо што се на тавану суши). Други, знатно млађи, жали се на досаду, да не зна шта ће од себе, па накриви капу на лево око (и побије се са тројицом, али ми ћемо изоставити те сцене ђачког насиља)...
Ја нимало не пратим модне трендове. Али радо бих капу накривила, кад би се за то стекли услови. Само се мислим: кад накривиш капу (обзнањујући тиме да ти је много добро, све по вољи и таман како треба), једно уво ти зебе (то можда има исту сврху као онај камичак у ципели што жуља да се човек одвише не опусти и не заборави на превртљиво коло среће).
Ја нимало не пратим модне трендове. Али радо бих капу накривила, кад би се за то стекли услови. Само се мислим: кад накривиш капу (обзнањујући тиме да ти је много добро, све по вољи и таман како треба), једно уво ти зебе (то можда има исту сврху као онај камичак у ципели што жуља да се човек одвише не опусти и не заборави на превртљиво коло среће).
Нема коментара:
Постави коментар