Ljubav je nabujala reka

Naročito otkad su primetili da su joj hormoni pomahnitali, svi u kući držali su na oku tu finu sivu persijsku mačku (i, ruku na srce, merkali po netu naočite mačore, da s najboljim od njih svoju miljenicu spare; ali, po svemu sudeći, izgleda da se nisu baš polomili ni uviđali koliko je situacija ozbiljna i koliko mački gori pod nogama, ili već negde).

I kad je po terasi (na trećem spratu, ko Julija po balkonu) šetala, nije to činila bez nadzora (ko zna, mačka je to, i uvek se, kažu, na noge dočeka, a ni gležanj ne uvrne: šta je košta da se u ljubav stropošta). S ograde (po kojoj se razvlačila, kad se, pod toplim sunčanim zracima i obuzeta vrelim snovima, nije valjuškala u saksijama s muškatlama) mogla je tek ljubavni zov nadaleko da uputi. A mačori sluha izoštrena, svima im srce (i ne samo ono) namah poskoči, te počeše da se vrzu oko kuće, čežnjivo zure u visinu i potresno pevaju serenade neznanoj dragi.

Kad nije mušku čeljad mamila s terase, vukla se po podu dnevne sobe, padala pred noge ukućanima i uvijala se besramno u teškim mukama, mjaučući žalosno (i strasno), sve u nadi da će se kogod smilovati na njene jade. No, oni se, i to sporo, samo raspitivahu ima li igde kakvog rasnog delije, zbog kojeg će noge našoj junakinji zaklecati (bar upola kao biračkoj komisiji).
Najuporniji udvarač beše jedan žuti mačak. Taj je zasigurno znao onu izreku o lepom i upornom: manuo se ogledala i navalio da mjauče iz petnih žila i šunja se (lepa je platonska ljubav, ali nema od nje neke vajde, sem ako si pesnik) oko dvorca u čijoj je visokoj kuli zatočena ta, mora biti prekrasna, dlakava princeza. Opazivši ga i namere mu prozrevši (ne beše uglađen, suptilan tip i nije znao da okoliša), svi čuvari otad ga preteći gledahu, a verovatno katkad i dotrajalom cipelom (koja se pri ruci, i na terasi, zatekla) potegnuše (majku im, svi ko da treniraju streljaštvo, nikad ne omaše).
Obletao je oko kuće i danju i noću, vrebajući odozdo (skriven među stablima jabuka) priliku, tj. trenutak kad će straži popustiti pažnja. (Kad se sva svetla u kasnoj noći pogase i umorni narod, ne sluteći zlo koje se primiče, otpočine, iz mraka što se nahvatao među stablima voćaka, sijale su požudom njegove oči.) Istovremeno, persijska mačka vrebala je to isto, tj. čekala kad će za nekim ostati otvorena vrata (u svet (ne)slućenih erotskih uživanja). E, nije šala, došlo vreme i da se zasniva porodica, a ovi dvonošci se (za razliku od nje) ne uzbuđuju mnogo, sve misle ima vremena (ta nije joj, ne daj bože, krava stala na nogu) i natenane biraju đuvegiju (a kriterijumi im baš visoki i nju niko ne pita... može li iščekati).

Kad je Ognjen, tinejdžer, kobnog dana, otvorivši izlazna vrata, naleteo na svoju mačku i žutog prepredenjaka u kompromitujućoj pozi, umalo se nije onesvestio od šoka i  jeda. Kaže: ja izađem, kiša pada (i to je svojevrsni romantični dekor), moja mačka sva prljava, mokra, dlake joj se slepile (eto malo prozaičnih elemenata, da naruše poetski svet), a na njoj žuti mačak (i malo erotike, valja se... a i prija, oba bi to ljubavnika potvrdila). Mačka prljava... ali ispunjena, nasmejah se. Ne podsećaj me na to, reče, i samo što mu suze ne potekoše. Aman, rekoh, pa šta vi mislite, da su samo neki mačori s kravatom i visokoobrazovani dobrodošli i podesni? (To me podseti na ambiciozne seoske roditelje, koji smatraju da zanatlija nije prihvatljiv muž za fakultetski im obrazovanu ćerku.) Pustite mačku da sama bira, da srce (ili šta već) sledi...

Unesrećeni (i okrutni) vlasnik otrgao je nesrećnu Juliju iz kandži ljubavnika i odmah strpao u kadu, pa ju je tuširao i pod rep, u nadi da će sprati taze spermatozoide običnog seoskog mačka (protuve bez pedigrea i ošišanog na jedinicu, koji se nikako, sem na kantar, nije mogao meriti sa željenim dasom duge dlake i finih manira) i potencijalne zametke. Ti stvarno nisi normalan, iskliberih se. A on i dalje smrtno ozbiljan.

Sad niko nije sasvim siguran, ali s obzirom na to da je mačka mirna ko bubica (ne baca se ko bludnica u naručje prvom koji joj u susret naiđe), spremni su na mogućnost da će uskoro biti dlakavih prinova. Ako bude mačića (vlasici se samo mole da ne liče na ćaleta, nek budu dugodlaki bar), i meni će dati, obećala gazdarica.
Eto šta ti je ljubav: moćna ko nabujala reka, koja sve prepreke obara i plavi (a uvek nađe, makar i malecku, golim okom nevidljivu, pukotinu kroz koju će i pod stakleno zvono da prodre). E, kad bi i mene potopila (i kad bi bila sve što sam snila)!