Тајна закључаних врата

Таман сам мало данула душом (а и телом): Маша поодрасла, обавезе је стисле, па одустала од намере да продре у закључано купатило и види ме ко од мајке рођену (само тетка да је гола, ако не цела, бар до пола). Али и Сташа поодрасла, па како спази да сам у купатилу, наџогери се и плаче пред закључаним вратима, гурајући ко луда, да истави онај (ионако разлабављен и несигуран) рајбер. /Додуше, њој још није циљ да ме види разголићену; само не трпи да сам јој недоступна./
Сад ми је јасно зашто никад нико у бајкама, упркос страшним претњама, није заобишао закључана врата, зашто се нико, упркос забрани и наговештеном злу, не повуче, већ у невољу срља. Тешко је поднети тајну.