Не морам да им махнем, да кажем ћао, чак ни да се примакнем вратима (с јасном намером да кроз њих некуд нестанем)...
Чим примете да сам у новијој одећи, да качим минђуше или ми је торба о рамену, моји најмлађи сестрићи стану да ме облећу, пружајући руке увис (узми мее, узми мее, хоћу и ја... где год да си наумила)... Хватају ме за ноге и, дигнутих глава молећиво гледају, евентуално кењкају и поцупкују, у нади да ћу их коначно узети у наручје и понети... у двориште, на ливаду, на друм, ма где.
Чим примете да сам у новијој одећи, да качим минђуше или ми је торба о рамену, моји најмлађи сестрићи стану да ме облећу, пружајући руке увис (узми мее, узми мее, хоћу и ја... где год да си наумила)... Хватају ме за ноге и, дигнутих глава молећиво гледају, евентуално кењкају и поцупкују, у нади да ћу их коначно узети у наручје и понети... у двориште, на ливаду, на друм, ма где.
Нема коментара:
Постави коментар