Листајући јуче неку Миину свеску, налетех на један цртеж. Два дечака стоје као од мајке рођени, раскречених ногу и са свим деловима на броју. /Нит вриснуше нит гениталије дланом заклонише./
Насмејах се гласно: шта је ово (прецизност која задивљује), Миаа? /Ко да сам ћорава!/ Чудно ми било. Како се времена мењају. Ми некад били тотално необавештени (и лутке нам, све до једне, биле бесполне, иако споља све бејаху женствене) или нас стид спутавао, или родитељи (па смо се правили да не знамо што знамо, а можда и нисмо знали... јер је све шкакљиво од нас упорно и брижљиво скривано иза главица купуса и под родино перје).
Пре свега, кад боље размислим, актове и нисмо цртали /а да јесмо, не би човек знао је ли модел женско или мушко -- то никаквих сексуалних обележја не имаде; ако хоћеш дечака -- коса му је кратка, ако би девојчицу -- нацрташ јој... дугу косицу (еее, признајте да вам је рима преварила очекивања)./
А опет, било би глупо да је Миа, илуструјући Змајеву песму, Андреју и Лаку, тек окупане, нацртала закопчане до грла. Пре но што се човек посвети купању, скине се до голе коже, остане го голцат. Ову двојицу Миа је очито ухватила пре но што стигоше да се, након купања, одену.
У нашем детињству ниси могао да видиш мушки (а ни женски) полни орган. /Кад мало размислим, није ме то ни занимало. До данас се нисам променила./ И сад да ми неко затражи, не бих умела да нацртам ни за сто дуката.
Насмејах се гласно: шта је ово (прецизност која задивљује), Миаа? /Ко да сам ћорава!/ Чудно ми било. Како се времена мењају. Ми некад били тотално необавештени (и лутке нам, све до једне, биле бесполне, иако споља све бејаху женствене) или нас стид спутавао, или родитељи (па смо се правили да не знамо што знамо, а можда и нисмо знали... јер је све шкакљиво од нас упорно и брижљиво скривано иза главица купуса и под родино перје).
Пре свега, кад боље размислим, актове и нисмо цртали /а да јесмо, не би човек знао је ли модел женско или мушко -- то никаквих сексуалних обележја не имаде; ако хоћеш дечака -- коса му је кратка, ако би девојчицу -- нацрташ јој... дугу косицу (еее, признајте да вам је рима преварила очекивања)./
А опет, било би глупо да је Миа, илуструјући Змајеву песму, Андреју и Лаку, тек окупане, нацртала закопчане до грла. Пре но што се човек посвети купању, скине се до голе коже, остане го голцат. Ову двојицу Миа је очито ухватила пре но што стигоше да се, након купања, одену.
У нашем детињству ниси могао да видиш мушки (а ни женски) полни орган. /Кад мало размислим, није ме то ни занимало. До данас се нисам променила./ И сад да ми неко затражи, не бих умела да нацртам ни за сто дуката.
Нема коментара:
Постави коментар