уторак, 6. септембар 2016.

Једна преде а друга не ради (у руке)

Те две мале жуте мачке, кад им се Игњат и Сташа примакну, просто не могу да сакрију срећу. Али се сакрију оне саме, најбрже могуће, под сто, иза (још топлог) шпорета... и мотре с безбедне удаљености.
Игњат и Сташа зачас клекну и подвуку се под сто, па вијају мачке око ногара. Кад се коначно докопа једне, мање опрезне и спретне, Игњат хтеде да иде кући (да присвоји мачку; баба би се много обрадовала). Сташа се погнула те вири између шпорета и зида, одакле сијају очи друге мачке, али да посегне за њом не сме (од минуле ноћи на палцу носи озбиљну опекотину). Зато кмечи (то увек може) и очекује да мачку ја дохватим, што сам и учинила.
Онда их обе ставих у крило, мачку до себе, а Сташу (окренуту према мачки) на ивицу колена. Тако се мачка нашла између две ватре, тј. две руке које мазе (Сташина додуше мало грубље, зна и за врат да стисне). Види како преде, кажем Игњату, слушај. И он се примаче те уши начуљи. Одмах потом реши да начини трампу, по својој вољи. Најпре ми у крило ували и своју мачку, па је, истумбавши обе, остави одозго, а извуче ону одоздо.
Његова не ради (ко сад да је поправља), закључио човек, а хтео би исправну и вичну ручним радовима, само да преде.

Нема коментара:

Постави коментар