Док сестра оде по кола (мало их даље паркирала) Игњат и ја се увалисмо на љуљашку. А љуљашка помала, одмах осетих... или ми позамашно оно чиме сам осетила... Па како су то тако начинили ко да ће само Твиги да се љуља! И ко да ниједној тетки на ум пасти неће да са сестрићима подели мало среће.
Јаако, јакоо, захтевао је мој сестрић. Јаако, јакоо, и ја сам одувек волела. И тако смо се љуљали и љуљали, не марећи за бол који су ми причињавали дебели ланци. Игњат поготово није марио, шта њега брига; лако је њему у мом крилу да се клати кад мој посед глогиње млати.
Јаако, јакоо, захтевао је мој сестрић. Јаако, јакоо, и ја сам одувек волела. И тако смо се љуљали и љуљали, не марећи за бол који су ми причињавали дебели ланци. Игњат поготово није марио, шта њега брига; лако је њему у мом крилу да се клати кад мој посед глогиње млати.
Нема коментара:
Постави коментар