Начекала сам се вечерас, а трамваја нема па нема. Тобоже је једну станицу даље, а никако да дође (ко да су га именовали Годо).
Кад коначно приспе и кренух ка трећим вратима, умало се не сударих са школском другарицом. Могла сам у том кратком трену и да је не препознам, да се мимоиђемо. Али смо се препознале у исти мах и стигле да разменимо не само пољубац но и неколико реченица.
Лепо изгледаш (кад глумим лето у јесен рану), довикну ми још пре но што трамвај крете. А то исто ми понови и вечерас на Фејсу. Одавно ме, и њој рекох, нико није толико исхвалио.
Изгледаш прелепо, настави, сијаш (наиђе ми тако дан, ал' уме и ћурак наопако да одене), дивно изгледаш /цео дан сам се по Бајфордовој шуми с Кекецом и његовом газдарицом мувала (да не буде забуне, Кекец има поводац и четири ноге; пролив од синоћ не спада у сталне одреднице); шума и цвркут ретких птица смакоше ми године са лица/...
Све сипа комплименте и шаком и капом, готово ми постаде непријатно. И још тврди: за тебе је време стало, изгледаш тако младолико, као девојка... Па оно, девојка сам (како год окренеш, чак и кад ми бабу прилепиш спреда)...
Само би се моја крштеница томе могла успротивити, ал' ја тој гадури ништа не верујем. Нека је, нека лаје, ја пет пара на њене тврдње не дајем.
Кад коначно приспе и кренух ка трећим вратима, умало се не сударих са школском другарицом. Могла сам у том кратком трену и да је не препознам, да се мимоиђемо. Али смо се препознале у исти мах и стигле да разменимо не само пољубац но и неколико реченица.
Лепо изгледаш (кад глумим лето у јесен рану), довикну ми још пре но што трамвај крете. А то исто ми понови и вечерас на Фејсу. Одавно ме, и њој рекох, нико није толико исхвалио.
Изгледаш прелепо, настави, сијаш (наиђе ми тако дан, ал' уме и ћурак наопако да одене), дивно изгледаш /цео дан сам се по Бајфордовој шуми с Кекецом и његовом газдарицом мувала (да не буде забуне, Кекец има поводац и четири ноге; пролив од синоћ не спада у сталне одреднице); шума и цвркут ретких птица смакоше ми године са лица/...
Све сипа комплименте и шаком и капом, готово ми постаде непријатно. И још тврди: за тебе је време стало, изгледаш тако младолико, као девојка... Па оно, девојка сам (како год окренеш, чак и кад ми бабу прилепиш спреда)...
Само би се моја крштеница томе могла успротивити, ал' ја тој гадури ништа не верујем. Нека је, нека лаје, ја пет пара на њене тврдње не дајем.
Нема коментара:
Постави коментар