Таман се Игњат одвикао, каже моја мајка, а сад Сташа ради све што је он радио. Није се он одвикао него је изгубио интересовање (тј. прерастао, сад га занимају друге ствари).
Елем, однедавно Сташа се, као некад Игњат, наврзла на четку за рибање ве-це шоље. Вазда обилази око врата купатила и вреба прилику да у њега бане, па се дочепа четке и прионе на посао. И како спази да јој се неко од нас гунђајући приближава, Сташа навали да трља убрзано, ко да је неко укључи у струју. Жури да бар који пут трљне (да је жеља мине) пре но што је неко шчепа и, дигавши је високо у ваздух (да јој ноге без осконца беспомоћно млатарају, јер она се батрга и опире) у том онемогући.
Елем, однедавно Сташа се, као некад Игњат, наврзла на четку за рибање ве-це шоље. Вазда обилази око врата купатила и вреба прилику да у њега бане, па се дочепа четке и прионе на посао. И како спази да јој се неко од нас гунђајући приближава, Сташа навали да трља убрзано, ко да је неко укључи у струју. Жури да бар који пут трљне (да је жеља мине) пре но што је неко шчепа и, дигавши је високо у ваздух (да јој ноге без осконца беспомоћно млатарају, јер она се батрга и опире) у том онемогући.
Изгледа да свако дете у раном детињству жарко жели да буде (бар кућна, породична) баба-сера. Да бар четком умеју безбедно да рукују, па нека им задовољства, шта ми смета (а шоља да блиста). Но сваки пут кад интервенишем гледам с које стране да приђем (не бих ли остала "неозлеђена").
Нема коментара:
Постави коментар