Већ данима Фејсбуком круже сваковрсна и разнобојна јаја. Само ја, сиротица, немам чиме да се подичим. На прсте се могу набројати она која су пристојно испала. Иначе, ружна су толико да ја сама не могу очима да их видим. Прво, боје које смо имали јако су неквалитетне (већ годинама то не испадне како треба и ја се нервирам, иако је мајка задужена за бојење). Друго, дали смо деци да се јајима поиграју и украсе их како желе (да будем исрена, ја се јајима ретко кад посвећујем, не стижем на све стране - и да месим, и да кројим...). За то време им нисам стајала над главом нити сам им давала нарочите сугестије (сем да се мало потруде, јер ми се чинило да им је намера да посао отаљају).
Кад је сестра увече упитала ко је онако обојио (ојадио) поједина јаја, рекох: деца. Дали сте деци (препустили у њихове непоуздане руке)? Па мислила сам да не спутавам њихову креативност, рекох. /Увек ја мислим да знам боље, да умем лепше... Рекох, ајд једном да им не паметујем, нек ставе неку туфну, неку пругу, не може то да буде лоше.)/
Нимало нису креативни, одмахну руком сестра, разочарана (и тиме што сам деци такав важан посао препустила). Ето, онда да ме убудуће не гризе савест што све хоћу ја сама да обавим (ја можда ипак знам најбоље; деца су имала своју прилику - прокоцкала су је).
Кад је сестра увече упитала ко је онако обојио (ојадио) поједина јаја, рекох: деца. Дали сте деци (препустили у њихове непоуздане руке)? Па мислила сам да не спутавам њихову креативност, рекох. /Увек ја мислим да знам боље, да умем лепше... Рекох, ајд једном да им не паметујем, нек ставе неку туфну, неку пругу, не може то да буде лоше.)/
Нимало нису креативни, одмахну руком сестра, разочарана (и тиме што сам деци такав важан посао препустила). Ето, онда да ме убудуће не гризе савест што све хоћу ја сама да обавим (ја можда ипак знам најбоље; деца су имала своју прилику - прокоцкала су је).
Нема коментара:
Постави коментар