Срце у новчанику

Он је добар тата, који својој ћеркици, како и треба, прилично удовољава. И добар муж, којем није тешко да обавља куповину. Али сваки пут кад у продавници отвори новчаник, како би посегнуо за новцем, каже, касирка га значајно (и подозриво) погледа (што ме уопште не чуди: кад расписују конкурс за продавце, нико им не тражи да поседују суптилност -- не мало пута се осећам као лопов док ми продавачице у празним радњама дишу за вратом; притом, овде људи традиционално нису егоисти, па да гледају само своја посла... кад су туђи новчаници кудикамо занимљивији, све и да нису пунији... или зелени као мој).
Испочетка му је вероватно требало неколико секунда док се досети откуд толико интересовање. Сад чим одшкрине новчаник и продавачица разрогачи очи, он почне да се "брани" (тј. батрга да му не навуку розикасте шпилхознице -- не иду му уз тен): то ми ћерка (нисам ја, мајке ми... па зар вам ја личим... а не личи... што се, наравно, не може узети као непобитан доказ о стрејт опредељењу)...
Елем, петогодишња ћерка залепила је тати на унутрашњем (али при плаћању довољно истакнутом) делу новчаника стикер у облику срца... А срце с леопард-шарама, хмм...
Тате, пазите какве стикере купујете деци. Или не стајте пред касу за којом је касир: можда је "навијач"... а можда вас и упита шта радите вечерас.