Врло је незгодно кад је тетка прехлађена, а мора да пева успаванку. У свеету постоји једно цаарствоо... (дуубоки удах) у њеемуу царује другаарствоо... (једва дођох до даха)...

Моје богато искуство у улози тетке потврђује да су ова песма и Једног зеленог дана најделотворније ако каните да успавате дете пре но што нови дан сване. Ма док пљеснеш дланом о длан - већ хрче. Сви моји сестрићи предавали су се пред овим двема "успаванкама" (готово сместа престајала је сва скика и дрека), ваљда је ритам понајвише омамљујући, односно умирујући, тј. успављујући.
Но, овако оболела мало сам се помучила док сам јуче Игњату очи песмом затворила.