Прозор је готово читавог
дана (у више наврата) био отворен не само да бисмо у собу пустили
пролећни дан, већ и да бисмо ублажили ватру коју сам ја (несрећница, у
вечитом страху од хладноће) минуле ноћи распалила у ТА пећи (не мислећи
на најављених двадесетак степени у дану што је следио).
Матија се данас кроз тај прозор нагну, загледа се мало, ослушну, па увуче главу назад и упита ме: а сто кока (у питању је петао, зна се ко у кокошјем свету више галами, али не стигох сестрићу да објасним полну разлику у живинарнику) казе кукурикуу кад смо ми устали (још одавно, има неколико сати)? /Што? Паа, можда зато што не зна да грокће и лаје./ Ма сигурно се петао успавао, рекох му (канда је до касно гледао у ноћ; можда је и сат погрешно навио).
Након тога Матија још једном протури главицу кроз прозор, па потом изјави: да зат'орим прозор, да не вришти ова кока (е тиме јој, веруј, нећеш запушити уста, али је више нећеш чути, а то ти и јесте циљ).
Матија се данас кроз тај прозор нагну, загледа се мало, ослушну, па увуче главу назад и упита ме: а сто кока (у питању је петао, зна се ко у кокошјем свету више галами, али не стигох сестрићу да објасним полну разлику у живинарнику) казе кукурикуу кад смо ми устали (још одавно, има неколико сати)? /Што? Паа, можда зато што не зна да грокће и лаје./ Ма сигурно се петао успавао, рекох му (канда је до касно гледао у ноћ; можда је и сат погрешно навио).
Након тога Матија још једном протури главицу кроз прозор, па потом изјави: да зат'орим прозор, да не вришти ова кока (е тиме јој, веруј, нећеш запушити уста, али је више нећеш чути, а то ти и јесте циљ).
Нема коментара:
Постави коментар