Беба је, кажу, на ултразвучном прегледу зевала (па шта ће, мора да је од досаде: само пливаш,
пливаш, и месецима нигде никог реч да прозбориш). Видевши маму изврнуту
полеђушке, док јој нека тета нечим по стомаку клизи, Игњат се дао у
плач. Смирио се тек кад је крај мајке легао (не зна он шта ће да га
снађе... кад из мајчиног стомака конкуренција изађе). Онда је уз мајку
морала да легне и Маша. Зет, срећом, није испољио исту жељу - кревет то не би издржао.
А где је тетка, упитала докторка (обичај је да пола фамилије присуствује тим прегледима), да није
и она решила да затрудни (аха, јесте, само, од решења се деца не рађају)? НЕ, готово се обрецну Маша (заборављајући да
јој ја нисам једина, тог пута и нисам била "прозвана"), она то неће, она то не воли!
Лепо је рекао Душко Радовић: за све што нисте могли, реците (или децу наведите да верују) да нисте хтели.
Лепо је рекао Душко Радовић: за све што нисте могли, реците (или децу наведите да верују) да нисте хтели.
Нема коментара:
Постави коментар