Миа се вечерас вратила с рекреативне. Малопре смо разговарале телефоном. Купила брату пиштољ (е, то ти није требало, нећемо да подстичемо у њему насиље) и дрвени мач (добро, мач може да користи за спортске активности... а може и пиштољ да служи за стрељаштво, нека гађа конзерве).
Знаш шта сам вама купила, пита. Шта, питам и ја, тек онако (знам да јој је мама рекла да не троши новац на глупе сувенире за читаву фамилију, већ да купи поклон само брату и себи шта пожели). Ништа, одговори она, а то зазвуча тако пуно и обло, ма просто сочно, ко корпа пуна воћа. Јао, обрадовах се, то баш нисмо имали, које боје? НИШТА, нагласи она, збуњена. Па нисмо то имали, рекох и ја поново. Супер, слагаће нам се уз намештај, наставих да говорим усхићено.
Миа се коначно осмехну (њеним кратким кикотом обдарено, поскочи моје срце).
Знаш шта сам вама купила, пита. Шта, питам и ја, тек онако (знам да јој је мама рекла да не троши новац на глупе сувенире за читаву фамилију, већ да купи поклон само брату и себи шта пожели). Ништа, одговори она, а то зазвуча тако пуно и обло, ма просто сочно, ко корпа пуна воћа. Јао, обрадовах се, то баш нисмо имали, које боје? НИШТА, нагласи она, збуњена. Па нисмо то имали, рекох и ја поново. Супер, слагаће нам се уз намештај, наставих да говорим усхићено.
Миа се коначно осмехну (њеним кратким кикотом обдарено, поскочи моје срце).
Нема коментара:
Постави коментар