Као што сам и претпоставила, сркнуо је тек малчице млека из флашице, па дограбио лажару и препустио се успаванци (обично се испрва мало опире), којом сам му неумољиво очне капке вукла надоле. Нема хоћу-нећу: кад ја, "умилним" гласом, запевам, има да се спава (то је једини начин да престанем, a и то не сместа, тек кад поверујем да је "жртва" обезнањена).
Јеедног зеленог даанаа ооног зеленог летаа када је беела раадаа одлуучилаа да цвета...
Певам, гледам га у свом крилу, очи му склопљене. Само тихо јечање, од музичког ужитка ваљда, опомиње да сан још није учвршћен. Ах, како је слатко чедо кад ти у загрљају снева. Певам (једнако монотоно), не престајем, док по његовом равномерном, мирном дисању не увидим да је мисија успешно окончана. Још који секунд и спуштам га на кревет. Јеедноог зеленоог даанаа... Нико није очекивао да Игњат, већ уснуо у мом наручју, падне у севдах и подигне руке увис, те њима пљесне (у знак подршке ваљда, то као да ми залепи сто евра на чело). А баш то се догодило (у сну, на срећу).
Осмехнух се. Е мој Игњате, мераклијо! /Нека је моторна тестера баш сад нашла да глође неко дрво, пссст!/
Јеедног зеленог даанаа ооног зеленог летаа када је беела раадаа одлуучилаа да цвета...
Певам, гледам га у свом крилу, очи му склопљене. Само тихо јечање, од музичког ужитка ваљда, опомиње да сан још није учвршћен. Ах, како је слатко чедо кад ти у загрљају снева. Певам (једнако монотоно), не престајем, док по његовом равномерном, мирном дисању не увидим да је мисија успешно окончана. Још који секунд и спуштам га на кревет. Јеедноог зеленоог даанаа... Нико није очекивао да Игњат, већ уснуо у мом наручју, падне у севдах и подигне руке увис, те њима пљесне (у знак подршке ваљда, то као да ми залепи сто евра на чело). А баш то се догодило (у сну, на срећу).
Осмехнух се. Е мој Игњате, мераклијо! /Нека је моторна тестера баш сад нашла да глође неко дрво, пссст!/
Нема коментара:
Постави коментар