Једна од Игњатових, па и породичних, омиљених песама је "Точкови аутобуса". Точкови аутобуса иду укрууг, укруг, укруг, укруг, укруг (крооз цеоо граад)... толико често да се свима нама завртело у глави. Мени, додуше, најтеже пада кад Игњата држим у наручју и певам из петних жила, да му лакше сан намамим, а "аутобус врата отвара и затвара, отвара и затвара, отвара и затвара... (језик да сломим, у несвест да паднем).
Пре неки дан, кад га је тата провезао кроз Београд, Игњат је из аута спазио оогроомни, прави правцати аутобус (или то беше тролејбус, ко би га знао, из седишта за бебе види се само горњи део), и силно се обрадовао, те почео да мота ручицама укруг, баш као и дечица у поменутом споту. Точкови аутобуса иду укруг, укруг, укруг... Тако јуче, тако данас, тако сутра...
И вечерас му пустих, он малчице погледа, па оде у кухињу (обично који пут климне главом у ритму мелодије, али сад не хтеде, само кмекну да нас се отресе и ми га пустисмо на миру; да ли што беше поспан, био је и нервозан), а Маша и ја остадосмо да лежимо у соби. Након неког времена, потпуно несвесно, почех да певам: точкови аутобуса иду укруг, укруг, укруг... Шта певаш то, зачуди се Маша и зацерека (кад беба није присутна, нема оправдања за падање у тај аутобуски севдах, мисли она). Схвативши да то певам за своју душу, насмејах се и сама.
Знаш, Машо, да ја то каткад изненада и на улици запевам (шта ћу, сама идем, а листа дрвеће, и све цвета - ко певати неће?)? Маша умало не црче од смеха, замишљајући како прелазим улицу, кад семафор озелени, а у сусрет ми долазе људи (и не верују својим очима и ушима). Ја певам о точковима аутобуса, а они се осврћу у неверици и чудом се чуде: боже ме сачувај (тако Маша каже; нигде бебе на видику, а тетка у заносу)!
Точкови аутобуса иду укруг, укруг, укруг... а тетка преко пешачког, па у Лазу, приметили би злобници (за чије мишљење ја и не марим, важно да је мени лепо).
Пре неки дан, кад га је тата провезао кроз Београд, Игњат је из аута спазио оогроомни, прави правцати аутобус (или то беше тролејбус, ко би га знао, из седишта за бебе види се само горњи део), и силно се обрадовао, те почео да мота ручицама укруг, баш као и дечица у поменутом споту. Точкови аутобуса иду укруг, укруг, укруг... Тако јуче, тако данас, тако сутра...
И вечерас му пустих, он малчице погледа, па оде у кухињу (обично који пут климне главом у ритму мелодије, али сад не хтеде, само кмекну да нас се отресе и ми га пустисмо на миру; да ли што беше поспан, био је и нервозан), а Маша и ја остадосмо да лежимо у соби. Након неког времена, потпуно несвесно, почех да певам: точкови аутобуса иду укруг, укруг, укруг... Шта певаш то, зачуди се Маша и зацерека (кад беба није присутна, нема оправдања за падање у тај аутобуски севдах, мисли она). Схвативши да то певам за своју душу, насмејах се и сама.
Знаш, Машо, да ја то каткад изненада и на улици запевам (шта ћу, сама идем, а листа дрвеће, и све цвета - ко певати неће?)? Маша умало не црче од смеха, замишљајући како прелазим улицу, кад семафор озелени, а у сусрет ми долазе људи (и не верују својим очима и ушима). Ја певам о точковима аутобуса, а они се осврћу у неверици и чудом се чуде: боже ме сачувај (тако Маша каже; нигде бебе на видику, а тетка у заносу)!
Точкови аутобуса иду укруг, укруг, укруг... а тетка преко пешачког, па у Лазу, приметили би злобници (за чије мишљење ја и не марим, важно да је мени лепо).
Нема коментара:
Постави коментар