U poslednje vreme Staša svako dana nasrće na telicu sa šećerom. Nekad se šećerom krišom sladi, a nekad i ne krije, ne mareći za moja upozorenja da će ostati bez zuba (pa će joj nići novi, to ne kažem).
Majka i baba su se dosetile, pa šećer sakriju, a Staši, kad pita de je, kažu da je kod baba Miline (s one strane plota). Tako jednom, tako drui put, tako treći... Juče šećer kod Miline, danas šećer kod Miline... Dok Staši nije prekipelo, pa se ljutnu: Što već jednom ne kupi neo stalno uzima naš.