Moja dirigentkinja je juče na posao i s posla putovala krntijom od autobusa. Zato što su juče svi putevi vodili u Novi Sad. I samo ko je tamo išao na udobnim je sedištima sedeo (i sendviče jeo). Redovnim Lastinim putnicima izvukli su neka vozila iz naftalina, kalemili, budžili i krpili, ne bi li se otkotrljali do Beograda i nazad. Zna se šta je prioritet.

I danas su bile vidne uspomene za jučerašnji izlet, tj. još spontano okupljanje. Jutros u autobusu, kad krenuh da izađem, u korpi spazih jedan ceo sendvič u celofanu i jedan načet. Bahato, u skladu s političkim naređ... ovaj, ubeđenjima.
I oni se zasitili. Ili je u sendvičima salama mesto pečenice. Možda osećaju da će im izaći na nos. Ali sve to nije razlog da bacaju hranu, dok tolika gladna zjape usta.