Sestra se danas vratila s roditeljsko, a majka je pita: I, šta kaže učiteljica, kakva je Maša?
Dobra, odovori sestra.
A iz prikrajka se javi Injat: Mašo, kako si u školi dobra, a kod kuće nisi? (Kakvom se filozofijom taj mališa bavi, rizikujući da a sestra smlavi.)
Valjda što je svako od nas, u neku ruku, dvostruka ličnost: javna (obazriva i fina) i privatna (koja propast pravi).
Danas mu se u dvorištu požalih: Ova Maša je strašno bezobrazna, nevaljalica jedna. A on se iskrevelji: A kad majka hoće da je bije, ti je braniš -- nemoj da je bijes, neemoj da je bijes. (Misli: eto ti, sama si tražila.)
Očito je ovaj mali pristalica nasilja i rado bi te vaspitne metode primenio na starijoj sestri (ili da ih neko drui primeni, dok on ojača). Otrla se ta kontroli, ne ferma niko, ne da se ni povesti ni poterati. U školi dobra kao duša, a kod kuće nikoa ne sluša. Treba to dobro izdevetati da se počne lepo ponašati.