Uđem u kuhinju i dok sipam u šerpicu kelj da zagrevam, ja i pevam: Cveta trešnja u plaaniinii, proleće se na put spreemaa, svee je istoo u mom kraaajuuuu, samo mene više neemaaa... Majci već kod proleća (ako ne i kod trešnje) pade mrak na oči i pojada se: Jao, boli me glava! (Kanda ju je od moje pesme jače zabolela.)
Ja odem u sobu, da tamo, dok se pregrejani kelj hladio, na miru pevam: Cvetaa trešnja u plaaniinii... A kad se opet našoh u kuhinji, otac ne zadrža za sebe utisak koji moje pevanje na njega ostavlja: Ne smeju ljudi da prođu ulicom od tebe!
Malopre odoh da se tuširam, pa ispod vode jadikovah (ne misleći da će ponoć skoro) iz sveg glasa: Cveetaa trešnja u planiinii, proleće se na put spreemaaaa, sve je isto u mom kraaajuu, samo mene više neemaaaa... Ne bi me iznenadilo da sutra nema još nekih, što spavaju već, a prozori im nisu dovoljno daleko od mog kupatila: ne bi bilo čudno da im srca otkažu od strave.
Ja odem u sobu, da tamo, dok se pregrejani kelj hladio, na miru pevam: Cvetaa trešnja u plaaniinii... A kad se opet našoh u kuhinji, otac ne zadrža za sebe utisak koji moje pevanje na njega ostavlja: Ne smeju ljudi da prođu ulicom od tebe!
Malopre odoh da se tuširam, pa ispod vode jadikovah (ne misleći da će ponoć skoro) iz sveg glasa: Cveetaa trešnja u planiinii, proleće se na put spreemaaaa, sve je isto u mom kraaajuu, samo mene više neemaaaa... Ne bi me iznenadilo da sutra nema još nekih, što spavaju već, a prozori im nisu dovoljno daleko od mog kupatila: ne bi bilo čudno da im srca otkažu od strave.
Cvetaa trešnjaa u planiinii, dok ja ruke, nogee peereeeem, sve je istoo u mom kraajuu: dok se kupam, ja se deereem (to iz ugla mojih roditelja, inače pevam ko slavuj). Cveetaa trešnja u plaaniinii, prepuče mi srce striinii, pa i stricu srcee puučeee što sred noći arlaauučeem.
Нема коментара:
Постави коментар