Staša je bila ostavila dva mančmeloua (dok sam ja bila u Beogradu, pa ne imadoh od toga vajde). Deda je odmah pojeo jedan. Ali jedan ko nijedan. Da pojedem i ovaj, upitao babu, koja, još ne sasvim zdrava, beše u polusnu. (Baba usnula, a mančmelou na stolu mami. Ko da ga gleda ravnodušno, ko da se odupre?) Kaže da mu je odobrila taj postupak. Ali ona kaže: Spavala sam... ne znam, možda sam i rekla. Čovek koji spava ne može se smatrati uračunljivim. Ali onaj kom se jede slatko ne bira sredstva.