Ti čudni Kinezi

Maša, Staša i ja skoknusmo večeras do Kineza po neke čarape, od kojih ćemo načiniti zeca.

A Kinezi posadili neko cveće, ili možda povrće, u četiri dugačke plastične saksije, pa ih nadžogerili tik uz vrata. Još stali (dva Kineza, jedna Kineskinja) pored i nešto mrmljaju. (Verovatno se domunđavaju o daljoj nezi i gde da nađu stajsko đubrivo.) Jedva se provukosmo. (Da bih je sprečila da vršlja po radnji, Stašu sam nosila na kuku.)
!Stali na izlaz, ne može da se prođe od njih!, brecnuh se šaljivo kad izađosmo. I Staša se, očekivano, sa mnom složi: "Aha. A i necto mi onaj mali cudno prica." (Koji od one dvojice? Taj pridev uz Kineza dođe kao pleonazam.)
Umalo se od smeha nisam upokojila nasred ulice: MALI Kinez čudno priča.