Čim je zora svanula, negde oko šest, i ona se probudila. A čim se probudi, ona prča ko navijena. Spavaj, Staša, kažem joj. A ona seda u krevet i kaže meni: Ja cam cula necto mjau, mjau! Istina, nije jedini ranoranilac. I mačke se bude rano, pa su je čule i sad je dozivaju s terase.

Molim je: Ćuti, hoću da spavam još. Meni je docta, odgovara nemarno ona. (Svakom svoja muka najteža.) I jasno je da bitku za još malo sna neću dobiti.

Na mlađima svet ostaje. Još sedam nema, a tetka ustaje.